Sorte jagoda sadnja u proleće ? U savremenoj poljoprivredi napreduju oni koji usvajaju nova znanja i primenjuju savremene tehnologije. Stoga vam predstavljemo tri nove sorte jagoda koje polako osvajaju tržište: vendi, vivaldi i džajv.
Vendi (WENDY), savršen početak sezone
Wendi je jedna od najranijih sorti jagode prilagođena uslovima umereno-kontinentalne klime. Očekivani početak berbe je kraj aprila-početak maja meseca. Formira snažan bokor sa dugim rodnim grančicama koje ostaju poluuspravne u prvoj seriji berbe. Karakteriše se uniformnim, jarko crvenim, izuzetno atraktivnim plodovima bogatog i osvežavajućeg ukusa. Sadržaj ukupnih kiselina u plodu je nešto niži, što joj daje veću slast koja je praćena izuzetnom aromom jagode. Umerene je produktivnosti, ali tokom cele berbe daje krupan plod. Odličan izbor za ranu proizvodnju na otvorenom polju i u zaštićenom prostoru.
VIVALDI, sjajani dragulj
Vivaldi je nova sorta, srednje ranog vremena zrenja, pogodna za gajenje na otvorenom polju i ranu proizvodnju u plastenicima i tunelima. Formira bujan bokor uspravnog porasta sa cvetnim granama čiji cvetovi pokazuju sklonost ka istovremenom otvaranju, što može rezultirati kraćim periodom intezivne berbe. Vivaldi produkuje veoma atraktivne, sjajne i svetlo crvene plodove izuzetne sočnosti i veoma prijatnog ukusa. Tekstura ploda je specifična i različita u poređenju sa drugim sortama jagode što plodu daje izuzetnu čvrstoću, otpornost prema truleži i mogućnost dugog skladištenja. U punom rodu prosečno daje 1050 g po bokoru, odnosno 455 g u prvom rodu kod prolećne sadnje.
Sorte jagoda – Novitet – saditi jagode u martu ?
Džajv (JIVE), korak do savršenstva
Jive (Džajv) je nova, kasna sorta prilagođena hladnijim klimatima. Formira robusan, relativno kompaktan bokor sa snažnim i krutim rodnim grančicama koje nose narandžasto crvene, veoma krupne i atraktivne plodove sa prijatnom aromom jagode. Sazreva dosta sporo, što rezultira značajno većom masom ploda u poređenju sa ostalim sortama kasnog vremena zrenja. U punom rodu prosečno daje 1300 g po bokoru, odnosno 570 g već posle osam nedelja u prolećnoj sadnji. Plod je narandžasto crvene boje, sjajan, pravilnog konusnog oblika i izražene čvrstoće. U punoj zrelosti, plodovi zadržavaju atraktivnu crvenu boju u dugom vremenskom periodu pa se berba po potrebi može odložiti nekoliko dana prema zahtevima tržišta. Zahvaljujući izuzetnoj čvrstoći plodova pokazuje i veliku otpornost prema truleži ploda u kišnom periodu.
BEZVIRUSNE, frigo sadnice ove 3 i još 11 holandskih sorti jagoda možete nabaviti preko firme ATP IRRIGATION. Za dodatne informacije – www.atp.rs
Mile Radisavljević, ATP IRRIGATION
Redakcijska oprema: Đorđe Simović
Izvor:Agroinfo
Plavi patlidžan – Botaničke osobine. U našim uslovima plavi patlidžan je jednogodišnja biljka. Može da uspeva u rejonima sa pet meseci bez mraza i sa tri meseca čija prosečna temperatura iznosi oko 20°C. Koren je žiličast, razgranat, sličan kao kod paprike, ali mnogo jači. U dubinu prodire do 1m. Interesantno je da za samo sedam dana, u povoljnim uslovima naraste do 90 cm u dubinu, dok stablo odraste samo 15 cm. Otuda jača usisna moć i veća otpornost na sušu nego kod paprike.
Stablo je drvenasto, čvrsto, razgranato, žbunasto, jače nego kod paprike. Zavisno od sorte i spoljnih uslova, poraste od 40-130 cm u visinu. Otporno je na poleganje.
List je krupan, ovalan, eliptičan ili srcast, uvek sa šiljatim vrhom, sličan listu duvana. Centralni nerv je debeo i jak, često sa izraženim bodljama, na naličju. Cvet je krupan, prečnika 3-5 cm, svetloljubičaste boje. Čašični listići i drška su bodljikavi. Ima 6-7 čašičnih i kruničnih listića, koji su pri osnovi srasli, i isto toliko prašnika.
Cvet je hermafroditan, samooplodan. Oplodnja se obavlja tek pošto se cvet potpuno razvije, neposredno pre otvaranja. Ipak, u povoljnim slučajevima može da dođe do stranooplodnje, vetrom ili insektima, nekad čak 30-40%. Prema tome, plavi patlidžan je fakultativno samooplodna vrsta. Pčele ne posećuju cvetove, ali to čine bumbari i zolje. Tučak štrči iznad prašnika, ali cvet po otvaranju visi, što olakšava samooplodnju.
Plod je bobica, glatka, tamnoljubičaste kore, sve do botaničke zrelosti, kada postaje svetlobraon ili smeđ. Postoje i sorte belih, žutih, zelenih i narandžastih plodova, ali one nisu raširene u praksi.
Oblik ploda je različit, loptast, ovalan, jajolik, izdužen kao krastavac, cilindričan. Krupnoća ploda je različita, a najkrupnije ima hibrid America F1 – čak 2-3 kg.
Kod nas raširene sorte imaju plodove teške do 1 kg. Prvi plodovi su najkrupniji, a kasnije su sve sitniji. Ispunjeni su mesom, kompaktnom masom, sa jedva izraženim režnjevima u kojima se nalazi seme, praktično uraslo u tkivo. Sa zrenjem semena plod prelazi iz tehničke u botaničku zrelost, kada ima manju tehnološku vrednost, jer se seme javlja kao smetnja u prerađevinama – jelima od plavog patlidžana.
Seme je sitno, slično semenu paradajza, ali čvršće ljuske, glatko, smeđe žućkaste boje. U gramu ima prosečno 250 semenki. Jedan litar semena ima masu oko 500 grama. Na hladnom i suvom mestu može da sačuva klijavost od 5-7 godina. Dobra klijavost se dobija samo ako se seme vadi iz potpuno zrelih plodova. To se najlakše izvodi tako što se zreli plodovi najpre iseku nožem, odbace „jalovi“ delovi, a oni sa semenom samelju mašinom za meso. Samlevena masa se stavlja u vodu, seme tone, a meso pliva. Jednostavnim ceđenjem dobija se čisto seme, koje treba da se osuši na suncu i ostavi za setvu.
Uslovi uspevanja Toplota je jedan od najvažnijih uslova za uspešno gajenje plavog patlidžana. Može se reći da je u tom pogledu sličan paprici, dakle optimalna temperatura za rast i razviće 25 ±7°C. Za vreme oblačnih dana optimalna temperatura je 22°C. Seme najbrže niče na 29°C preko dana i 15°C noću. Minimalna temperatura klijanja je 13°C, a biljka prestaje da raste na 8°C, što je donji minimum. Gornja granica rasta je 36°C.
Rasađivanje treba da se obavi kada su dnevne temperature od 18-21°C. Niske i visoke temperature deluju šokantno na biljku sa koje onda otpadaju cvetovi. Izmrzava na-0,5°C.
Svetlost, u našim klimatskim uslovima, u vreme vegetacije na otvorenom polju, nije ograničavajući faktor za rast i razviće plavog patlidžana. U pogledu reakcije na fotoperiodizam, tj. dužinu dnevnog osvetljenja, smatra se da je ovo fotoneutralna ili biljka kratkog dana. U našim uslovima potreban broj kratkih dana za prelazak svetlosnog stadijuma plavi patlidžan preživi tokom marta, aprila i maja, dakle najvećim delom u zaštićenom prostoru, jer se u tim mesecima dužina dana kreće od 12-13h.
Voda je neophodna za optimalan rast i razviće plavog patlidžana, i u tom pogledu vrlo je sličan paprici. Ipak, bolje crpi vodu iz dubljih slojeva, otporniji su na sušu, a lakše je izvesti mulčiranje.
Zbog svega toga, može se reći da ga zadovoljava broj navodnjavanja manji za trećinu, u odnosu na papriku. Ovo se naročito odnosi na useve iz direktne setve. Optimalna vlažnost zemljišta treba da bude 80% PVK, pogotovu od cvetanja na dalje. Zemljište za gajenje plavog patlidžana treba da bude prirodno, duboko, plodno, strukturno, humusno i toplo, sa mogućnošću navodnjavanja. Najbolje rezultate daje na blago kiselim do neutralnim zemljištima, pH 6,7-7,2, dobro nađubrenim stajskim zgorelim đubrivima. Dakle, pogodna su aluvijalna, baštenska, strukturna zemljišta, černozemi i livadske crnice. U pogledu plodoreda važno je da mu pripada prvo mesto, a ne bi trebalo da dođe na istu parcelu 5-6 godina. Dobri predusevi, mahunarke i okopavine koje nisu iz porodice Solonaceae.
Ne podnosi zabarivanje i zasenjivanje. Za ranu proizvodnju treba izabrati peskovita zemljišta sa blagim nagibom prema jugu.
Tehnika gajenja Najčešće se gaji iz pikiranog rasada, kao i paprika. Sve što je rečeno o toj proizvodnji, vredi i ovde.
Za ranu proizvodnju setva počinje polovinom februara. Seje se 1-2 grama semena po m2 tople leje, koja se podiže na sloju svežeg stajnjaka pomešanog sa slamom, debljine 45-50 cm. Sloj zemlje u leji treba da je 16-18 cm. Po punjenju leje, čeka se 3-4 dana, da se zagreje. Pre setve seme treba da se protlja sa peskom. Na ovaj način povredi se semenjača koja onda lakše upija vodu i brže niče. U protivnom, nicanje može da traje i 21 dan, pogotovu ako je seme staro. Seje se u dobro pođubrenu, usitnjenu i poravnatu leju, na dubinu od 1-2 cm. Seme se pokriva slojem mešavine humusa i peska, a onda zalije mlakom vodom sa rastvorenim bakarnim reparatima, radi dezinfekcije, pokrije prozorima i asurama. Pri temperaturama od 20-25°C i vlažnosti 70-75%, seme niče za 8-10 dana, dok pri to od 13-14°C niče za 20-25 dana.
Tako, dok ne nikne u leji treba da se održava toplota od 23-25°C, koja se održava blagim provetravanjem. Kad nikne, prozori se malo više otvaraju, tako da u leji bude 17-18°C. Na taj način forsira se rast korena, a zadržava bujanje vegetativne mase. Pikiranje rasada, bilo u džifi , hranljive kocke ili zemlju u polutoploj leji, obavlja se kada biljka dobije dva stalna lista, na rastojanja od 10 x 10 cm. Da bi se primanje lakše obavlio u pikirištu treba da bude toplo, od 23-25°C.
Nega rasada je uobičajena – održavanje optimalne toplote, provetravanje, zalivanje, prihranjivanje (po potrebi), plevljenje korova, zaštita od bolesti i štetočina. Štetočine su iste kao i kod paprike – rovci, miševi, lisne vaši, pa su i mere borbe identične.
Nedelju dana pre rasađivanja počinje kaljenje rasada u leji koja ostaje otvorena i noću, ako nema opasnosti od mrazeva.
Proizvodnja rasada se podešava tako da u vreme rasađivanja biljke budu stare 60-65 dana. Rasađivanje se vrši tek polovinom maja meseca, kada dobro otopli, ručno ili sadilicom, na 75×25 cm, po jedna biljka, što znači da se po hektaru posadi 53 330 biljaka. Ovakav međuprostor omogućava mašinsku kultivaciju, mašinama za međurednu obradu kukuruza. Sadnja je slična kao i kod paprike, uspravno, ne dublje od kotiledona.
Rasađivanje u malim baštama obavlja se ručno, u iskopane i zalivene rupe, nagrtanjem mokre zemlje i blata na korenov sistem. Posle toga biljke se zaliju i prepuštaju prirodi – da se prime i rastu.
Nedelju dana pre rasađivanja počinje kaljenje rasada u leji koja ostaje otvorena i noću, ako nema opasnosti od mrazeva.
Proizvodnja rasada se podešava tako da u vreme rasađivanja biljke budu stare 60-65 dana. Rasađivanje se vrši tek polovinom maja meseca, kada dobro otopli, ručno ili sadilicom, na 75×25 cm, po jedna biljka, što znači da se po hektaru posadi 53 330 biljaka. Ovakav međuprostor omogućava mašinsku kultivaciju, mašinama za međurednu obradu kukuruza. Sadnja je slična kao i kod paprike, uspravno, ne dublje od kotiledona.
Rasađivanje u malim baštama obavlja se ručno, u iskopane i zalivene rupe, nagrtanjem mokre zemlje i blata na korenov sistem. Posle toga biljke se zaliju i prepuštaju prirodi – da se prime i rastu.
Pri okopavanju biljke ne treba nagrtati kako bi se koren naterao da raste dublje i tako dobila veća otpornost prema suši. Malčiranje slamom, strugotinom ili bilo kojim drugim materijalom sprečava rast korova, isparavanje vlage i drži toplotu u zoni korenovog sistema. Rasad može da se proizvodi i u hladnim lejama, plasteniku, setvom oko 20. marta, s tim što se seje ređe, prosečno 3 grama po kvadratnom metru. Mere nege su iste kao i za papriku. Za hektar, iz rasada, treba 300 do 500g semena, a iz direktne setve 2 do 3 kg. Proizvodnja direktnom setvom je ista kao i kod paprikre: uslovi navodnjavanja, idealno ravno, usitnjeno, nezakorovljeno i plodno zemljište, toplota, sunce i vlaga… Seje se na 60x15cm, i to rane sorte ili hibridi.
Pre rasađivanja može da se koristi herbicid treflan (župilan), 1,5 l po ha. Nega useva, pored navodnjavanja, prihranjivanja i okopavanja, sastoji se i u zaštiti od krompirove zlatice. Najveće štete nanosi mladim usevima, što znači da zaštita treba da počne ubrzo posle primanja, sve dok karenca zbog berbe ne zaustavi primenu insekticida.
Istim prskanjima biljke mogu da se štite i od plamenjače kako bi se sprečilo sušenje i opadanje listova.
Pored ove, zajednička bolest za paprikom i paradajzom je i zeleno uvenuće. Javljaju se takođe oštećenja ili trulež korena od napada gljivica kao što su Fusarium, Phythium i Rhyzoctonia.
Biljke mogu da obole od antraknoze, pepelnice i fomopsisa. Napadaju ga i bakterije, npr. Pseudomonas solanacerum i Pseudomonas tabaci, neki virusi i nematode. Od insekata, pored krompirove zlatice, štete nanose rovci, grčice, sovice i žičnjaci. Borba protiv ovih bolesti i štetočina ista je kao i pri proizvodnji paprike.
Đubrenje
Slično je kao i za papriku. Zemljište se đubri i u jesen sa 20-40 t/ha stajnjaka i dve trećine fosfora i kalijuma, tako da se obezbedi pristupačnost po 100-200 kg/ha a z o t a , 150-200 kg fosfora i 80-160 kg/ha kalijuma.
Jedna trećina fosfora i kalijuma, kao i jedna polovina azota, unosi se u proleće, sa pripremom zemljišta, na dubinu od 10-15 cm. Drugi način đubrenja bi bio takav što se u jesen pre dubokog oranja zemljište đubri samo sa fosforom i kalijumom (po 200 kg/ha) tako prezimi, u proleće đubri sa 30 t/ha zgorelog stajnjaka i ponovo ore, a azotna, mineralna đubriva se ostave za tri – četri prihranjivanja tokom vegetacije.
Prvo prihranjivanje izvodi se posle cveta rashlađivanja, drugo pri prvom okopavanju, treće u vreme masovnog cvetanja, i četvrto pre druge berbe, uvek sa po 200 kg/ha KAN-a. Tokom avgusta može da se đubri i osokom, 6-8 hiljada litara po hektaru. Ovaj način đubrenja primenjuje se u Bugarskoj.
Sorte
Postoje mnoge sorte i hibridi, u svim tipovima ploda. Kod nas je proširena i gaji se na oko 90% površina sorta domaći srednje dugi.
Odlikuje se ovalnim oblikom ploda težine 0,7-1,2 kg, izvanrednog potencijala za prinos. Biljka naraste u visinu oko 60-70 cm, ima 3-4 grane sa krupnim lišćem i plodovima.
Poznate su još sorte Delikates, Violet, Black Beauty, Bugarski 12, Izraelski, Plovdiv 43, Lunga Cannellina, Violeta di Napoli, itd. Sve ove sorte pripadaju zapadnoazijskoj podvrsti S. melongena ssp. occidentale.
Danas se masovno gaje i hibridi, ali se njihovo seme uvozi, jer se ne proizvodi kod nas. Šteta, jer sa 500 ukrštenih cvetova može da se dobije 0,5 kg semena, što je dovoljno za 2 ha površine, ako se gaji na 70×25 cm.
Hibridi daju za 30-40% veći prinos, a pogotovu u ranim berbama, kada su oni i za 70-100% veći u odnosu na klasične sorte- KLASIK F1.
Da bi se dobio visok prinos, plavi patlidžan treba često da se bere, na svakih 10-15 dana. Plodovi su sitniji, ali se dobija veći ukupni prinos. Za berbu stiže 120-150 dana od nicanja, a za seme dozreva za 140-150 dana. Bere se makazama ili nožem, jer na dršci ima bodlje. Prinosi se kreću od 40-50 t/ha.
PSSS – Prokuplje ing .polj Vladan Marković
Izvor:Agroinfo
Albert Ajnštajn je još pre 80 godina rekao "ako nestane pčela na Zemlji, čovečanstvu bi najviše preostalo četiri godine života". Naime, svaki treći naš zalogaj, verovali ili ne, vezan je za pčele. Kada bi one izumrle opstanak čovečanstva se dovodi u pitanje.
Dokumenti UN-a navode da je u opasnosti od nestanka više od 20.000 biljnih vrsta, koje oprašuju pčele, jer je pčela sve manje na planeti. Otuda i zabrinutost kad se dogodi iznenadni pomor, poput nedavnog uginuća oko 400 pčelinjih društava u banatskoj opštini Kovin.
- Pčele imaju veliki značaj u lancu ishrane kao oprašivači mnogih biljnih vrsta. Pre će čovek izumreti nego pčele, a kada bi se i to nekim čudom desilo, posledice bi bile katastrofalne za poljoprivredu i život ljudi širom planete - naglašava prof. dr Zoran Stanimirović, šef katedre za biologiju Fakulteta veterinarske medicine u Beogradu.
Najnoviji slučaj pomora pčela dogodio se u selu Skorenovac, uzrok je pčelinji krpelj, a ne trovanje kako se u prvi mah pomislilo.
- Ova bolest ne može da se iskoreni, ali se može svesti na minimum. Prošla godina je za pčelarstvo bila katastrofalna, malo je meda, cena mu je visoka i ko je prodao sav med zbog dobre zarade, a pčele ove zime prihranjivao samo šećernim pogačama i time im oslabio imunitet, doveo je u opasnost opstanak košnica - pojašnjava Dragan Đorđević, homoljski pčelar iz Kamenova kod Petrovca na Mlavi.
Stručnjaci smatraju da je Ajnštajn malo preterao, jer pčele ne oprašuju sve biljke, naročito ne žitarice, poput pirinča, kukuruza i pšenice. Ni produkcija krompira ne zavisi od pčela. Ali, svet bi ostao bez mnogobrojnih vrsta voća i povrća, time bi ljudski rod bio izložen avitaminozi i ranom umiranju.
Otuda među pčelarima i farmerima u svetu već desetak godina vlada panika zbog nestanka velikog broja pčela. Pojava je zabeležena prvo u Aziji, ali se vrlo brzo proširila na Evropu i na Severnu Ameriku. U SAD je broj pčela smanjen u proseku za 30 odsto, dok ih je u Kaliforniji do 60 odsto manje, a u Teksasu 70 odsto.
Povartari u Americi mesecima unapred nastoje da rezervišu dovoljan broj košnica za period oprašivanja, a američka vlada je pod pritiskom industrijskih lobija ukinula zabranu uvoza pčela, koja je bila na snazi još od 1922. godine. Ukidanje embarga zahtevali su proizvođači badema, tražeći veći broj oprašivača na svojim plantažama. S novim pčelama, dovezenim iz Australije, stigle su i nove bolesti. Jedan od najopasnijih je i virsus IAPV, koji su otkrili 2004. izraelski naučnici u Jerusalimu.
Takođe, od 2008. godine Evropa je izgubila 30 posto od 13,6 miliona košnica, najviše jugozapadna Nemačka sa 80 odsto manjim brojem pčela. Visoki procenti opadanja broja pčela zabeleženi su u Belgiji, Portugalu, Francuskoj, Grčkoj, Španiji, Italiji...
Izvor: Vesti-online.com
Rezidba voća – analiza rodnih pupoljaka. Zimsko mirovanje voćaka 2014/2015 na području Beograda obeležile su visoke srednje dnevne temperature u odnosu na višegodišnji prosek, obilne padavine i apsolutni temperaturni minimum u opsegu -12 do -140C tokom novogodišnjih praznika. Vremenske neprilike tokom vegetacije 2014. voćke su teško podnele, s obzirom na visok stepen zaraze glivičnim oboljenjima u uslovima otežane hemijske zaštite zasada. Voćnjaci iscrpljeni rodom, sa prevremeno izgubljenom lisnom površinom i nesazrelim letorastima mogu stradati od pomenutih mrazeva, makar se oni dogodili i tokom dubokog zimskog mirovanja, kada voćke najbolje podnose niske temperature.
Rezidba voća – analiza potencijalne rodnosti pupoljaka izvodi se pre rezidbe, u cilju određivanja njenog intenziteta, zatim radi procene izmrzlosti pupoljaka, radi procene prinosa i s tim u vezi planiranja izvođenja proređivanja plodova, kao i definisanja potrebnih sredstava za rezače, nabavku pesticida, ambalaže i skladišnog prostora, itd.
Biološka kontrola rodnosti trebala bi da bude osnovni preduslov za sortnu rezidbu i planiranje prinosa, čak i kod sorti koje su sklone alternativnoj rodnosti, s obzirom da je u voćnjacima česta pojava dardova ili rodnih pupoljaka koji su na oko potencijalno rodni a u proleće ne daju cvetove, ili ne daju normalno razvijene cvetove sposobne za oplodnju. Do ove pojave dolazi zbog njihove izmrzlosti ili usled nekompletiranja/nepravilnosti u procesima diferenciranja cvetnih elemenata u pupoljku.
Broj pupoljaka sa diferenciranim cvetnim začecima treba analizirati za svaku sortu i svaki tip rodne grančice. Uzorci (200-300 pupoljaka/parceli) se uzimaju sa stabala raspoređenih dijagonalno ili na različitim ali reprezentativnim mestima po voćnjaku, zatim iz različitih delova krune, za svaku sortu na različitim podlogama, tablama i godinama sadnje. Žiletom se na pupoljcima prave uzdužni preseci pupoljaka i tu se putem binokulara ili lupe uočavaju diferencirani cvetni začeci.
Na osnovu broja pupoljaka sa zdravim i potpuno diferenciranim cvetnim začecima, izračunava se njihov udeo u masi uzorka i time procentualno definiše potencijalna rodnost zasada. Na osnovu analize potencijalne rodnosti pupoljaka određuje se intenzitet rezidbe na sledeći način:
– U zasadima sa velikom potencijalnom rodnošću (50-70 %) i brojnim rodnim pupoljcima u kruni, a pri normalnom vegetativnom porastu, potrebno je izvršiti oštru rezidbu, pri čemu se odstranjuju sve izrođene grane i značajno se smanjuje broj rodnih pupoljaka na mladom i starijem rodnom drvetu;
- Ako je broj pupoljaka sa obrazovanim cvetnim začecima umeren (30-40%), treba skraćivati ili samo prorediti trogodišnje i starije rodne grančice;
- Ako je rodnih pupoljaka manje, neophodno je sačuvati što više rodnih grančica tj. primeniti slabu (blagu) rezidbu. Kod stabala sa potencijalnom rodnošću manjom od 20 % ostavljaju se svi rodni pupoljci ali i izrođene grane. Ova rezidba primenjuje se i za voćke koje imaju zadovoljavajući broj rodnih pupoljaka s diferenciranim cvetnim začecima, ali je njihov broj u kruni mali;
- Ako su oba faktora visoka a porast mali, neophodna je oštra rezidba da bi voćke ojačale;
- Kod osetljivih vrsta voćaka, kao i u lokalitetima gde postoji opasnost od pojave mrazeva do početka vegetacije, ostavlja se 5-10 % više letorasta/stablu kao rezervni rodni potencijal u slučaju naknadnog izmrzavanja rodnih pupoljaka.
Mr Dejan Marinković
Izvor:Agroinfo
Zeolit pomaže. U poljoprivredi prirodni ZEOLITI se primenjuju u povrtarstvu i ratarstvu za povećanje plodnosti zemlje, povećanje roda poljoprivrednih kultura, sniženje troškova za proizvodnju poljoprivrednih prozivoda, kao mineralni i organomineralni supstrat koji služi kao dodatak za gajenje povrća, u sastav đubriva sa ciljem povećanja njihove efektivnosti i dužine dejstva, kao nosioci i aktivatori dejstva herbicida, preparata za stimulaciju rasta itd
Uticaj ZEOLITA na povećanje nivoa roda u povrtarstvu i ratarstvu:
Pšenica: 6-15% a ponekad i do 20%
Ječam: 5-15%
Pirinač: do 23%
Kukuruz, proso, lucerka, zelena masa ovsa… : 20-26%
Krompir: do 12%
Šargarepa: do 63%
Plavi paradajz: 19-55%
Rotkva: do 20%
Kod gajenja žitarica prirodni ZEOLIT se koristi u kombinaciji sa NPK đubrivom a količina dodatog ZEOLITA iznosi od 0.2-10 t/ha.
Pri gajenju povrtarskih kultura prirodni ZEOLIT se koristi u kombinaciji sa organskim đubrivom (stajnjakom), a udeo ZEOLITA u ovoj organo-mineralnoj smesi iznosi od 30-50%.
Veliki značaj ima kod visoke pH vrednosti u plasteničkoj proizvodnji ,
Predlažu se dva načina primene ZEOLITA kod čuvanja povrća, voća i prehrambenih prizvoda
prvi je zasipanje, zaprašivanje povrća i voća ZEOLITIMA ili njihovo dodavanje u propustljivim ambalažama i
drugi način je da se ZEOLITI uvode kao punitelji u materijale za pakovanje i ambalažu.
Zeolit pomaže rast i razvoj biljnih kultura
ZEOLITI kod čuvanja povrća, voća i raznih produkata regulišu atmosferu, snižavaju vlažnost vazduha, u nekom stepenu ublažavaju kolebanje temperature, apsorbuju i dezaktiviraju fermente i druge materijale izdvojene sa bakterijama koje ubrzavaju proces truljenja. ZEOLITI se mogu zasićavati protiv bakteriološkim i drugim materijalima, koji su sposobni za čuvanje proizvoda i kvaliteta.
Primer: U nepovoljnim uslovima gde je vlažnost 100% kroz osam meseci šteta oštećenja krompira, obrađenog ZEOLITIMA (frakcije do 1 mm) bio je 2-3 puta manji nego netretiranog. U skladištenje voća i povrća i ratarskih kultura,za ljudsku upotrebu, medicini, proizvodnji kiseonika, nafte, u korišćenju sunčeve energije u neutralisanju radioaktivnog otpada u proizvodnji nafte i gasifikaciji uglja ( kamen, granulat: 0; 1-2 ; 3-4 i prah )
PRIRODNI ZEOLIT SE PAKUJE U NATRON I PLASTIČNE EKOLOŠKE VREĆE OD : 25 kg i 30 kg čuva se na suvom mestu rok upotrebe neograničen.
Zeolit ispitao: Ministarstvo za nauku Republike Srbije br.0439 BTR i Geološki institut. Institut za nuklearnu tehnologiju i minerologiju Beograd
Vladan Marković
PSS – PROKUPLJE
Izvor:Agroinfo
